BALKAN - CAFFE YU od 00- 24 casa
balkan-caffe
__________

Vidimo da se niste registrovali,da bi izbegli ovu dosadnu poruku-Molimo Vas da se registrujete na Balkan-Caffe Forum kako biste videli celu poruku!We see that you are not registered, to avoid this annoying message-Please register on the Balkan Cafe Forum to view the whole message!



Vlasnik BC Foruma

BALKAN - CAFFE YU od 00- 24 casa

balkan-caffe.chatango.com
 
Portalli*PrijemKalendarFAQ - Često Postavljana PitanjaTražiRegistruj sePristupispotovi-domaci,stranbalkancaffe
< class="" height="25">
Traži



Rezultati od :

Rechercher Napredna potraga
< class="" height="25">
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta

Nema

[ Videti svu listu ]

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 20 dana Pet Okt 14, 2016 1:29 pm
Pristupi
Korisničko ime:
Šifra:
Pristupi automatski pri svakoj poseti: 
:: Zaboravio sam šifru
< class="" height="25">
Zadnje teme
» Крилати“ руски генерал српског порекла
Sub Nov 19, 2016 12:11 pm od

» NENO BELAN - 2010 - Najbolje pjesme (RTL Manija 5)
Ned Nov 13, 2016 11:01 am od

» Moj rodjak sa sela - Sezona 2 i 1 full epizode u hdd
Sub Nov 05, 2016 6:02 pm od

» Povratak Otpisanih - 11 - Elektrana
Ned Okt 23, 2016 12:40 pm od

» 24 sata epizoda 01 Sezona 9
Ned Okt 23, 2016 12:10 pm od

» 24 sata epizoda 01 Sezona 1
Pon Okt 17, 2016 2:40 pm od

» Srpska duhovna muzika
Pon Maj 16, 2016 4:53 pm od

» Pravoslavna duhovna muzika
Pon Maj 16, 2016 3:05 pm od

» Artist: VA Title: Erotic Desires Volume 482
Pon Feb 08, 2016 4:59 am od

» Sunset People: Delicious and Groovy Deep House
Pon Feb 08, 2016 4:24 am od



< class="" height="25">
Partners
Prijateljski Facebook Support for Muammar al Gaddafi from the people of SerbiaОва група је направљена како би се пружила подршка либијском народу и њиховом вођи Муамеру ел Гадафију у борби против Америке и прозападних сила This group was created to support the Libyan people and their leader Muammar al Qaddafi-ju in the fight against America and Western أنشئت هذه المجموعة لدعم الشعب الليبي وعلى زعيمهم معمر القذافي جو في الحرب ضد أمريكا والقوى الغربية Страница: 74.672 људи каже да им се ово свиђа. TRAŽIMO UREDNIKE-MODERATORE IZ CELE BIVŠE EX-YU,A MOGU I NAŠI LJUDI IZ INOSTRANSTVA.SVA ZAINTERESOVANA LICA NEKA OSTAVE PODATKE DOLE NIŽE ILI SE JAVE LIĆNO NA NEKI OD MAILOVA-MSN KOJA SU TAKODJE DOLE NIŽE POSTAVLJENA Vlasnik BC Foruma:
1. the links are visible fr forum members only 2. One has to post something in order to see links 3. please do not duplicate posts ie. to post all the time the same thing or only smileys, this will be considered as spam and you will be removed from forum! THANK YOU - YOU BALKAN-CAFFE --------
< class="" height="25">
Goran Radosaljevic-Guri
Goran Radosavljevic Guri - Sectra consulting

Такође промовиши своју страницу
Goran Radosaljevic-Guri
< class="" height="25">
DRIGGY
Garda DrIGGYA



< class="" height="25">
video


video,music,dailymotion-domain-verification=dmtt3b7h4t8bjq90w

 

 KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
Autor Poruka
Gost
Gost



PočaljiNaslov: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:40 pm


N A J V A Ž N I J E
V E S T I D A N A







11. jun 2007.
Vlada Srbije će poništiti akt o jednostranoj
nezavisnosti Kosmeta






Zbog mogućnih najava
da bi albanski separatisti mogli da proglase jednostranu
nezavisnost Kosova i Metohije, Vlada Srbije je već
pripremila odluku kojom bi poništila akt o jednostranoj
nezavisnosti, odnosno stvaranju druge države na svojoj
teritoriji, potvrđeno je juče Tanjugu u kabinetu
predsednika Vlade Srbije. Ukoliko bi albanski separtatisti
proglasili jednostranu nezavisnost, Vlada Srbije bi u istom
trenutku donela akt kojim se poništava jednostrana
nezavisnost, jer je, saglasno Ustavu Srbije, Kosovo i
Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, navodi
se u saopštenju.


11. jun 2007.






Koštunica: SAD ne može da poklanja ono što
nije njeno vlasništvo



Premijer Srbije Vojislav Košrunica
izjavio je, da je pravo Amerike da, shodno njenim interesima podržava pojedine
države i narode, ali ne tako što će im poklanjati nešto što nije njeno
vlasništvo. Sjedinjene Države moraju da pronađu drugi način za ispoljavanje
naklonosti i ljubavi prema Albancima sa Kosmeta, umesto što ih daruje srpskim
teritorijama, rekao je Koštunica. On je naglasio da je Srbija s punim pravom
ogorčena na američku politiku rešavanja pitanja Kosmeta, i podsetio da je
Amerika bombardovanjem Srbije načinila veliku grešku i za prošli i za ovaj vek.
*Opširnije na strani Kosovo i Metohija

11. jun 2007.

Brisel o izjavi Buša:
Rešenje za Kosmet se mora naći u SB





Evropska komisija je ponovila stav da
odluka o budućem statusu Kosmeta mora biti donesena u SB i naglasila da je
evropski komesar za proširenje Oli Ren pozivao da se nađe pravno i politički
jasno i održivo rešenje, bez odlaganja. To je saopštila Renov portparol Kristina
Nađ, na pitanje novinara da li je Evropska komisija i dalje spremna da uputi
misiju u Pokrajinu, pošto sve govori da u SB ne može biti izglasana rezolucija o
statusu Kosmeta, a u svetlu izjave američkog predsednika Džordža Buša da će
Kosovo biti nezavisno, i stava Moskve koja se protivi nametanju takvog rešenja.
Nađ je ponovila Evropska komisija podržava predloge izaslanika UN Martija
Ahtisarija, koji treba da budu osnova za novu rezoluciju SB o Kosmetu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:41 pm

Vlada će poništiti akt o jednostranoj
nezavisnosti Kosmeta





Zbog mogućnih najava da bi albanski separatisti mogli
da proglase jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, Vlada
Srbije je već pripremila odluku kojom bi poništila akt o
jednostranoj nezavisnosti, odnosno stvaranju druge države na
svojoj teritoriji, potvrđeno je juče Tanjugu u kabinetu
predsednika Vlade Srbije. Ukoliko bi albanski separtatisti
proglasili jednostranu nezavisnost, Vlada Srbije bi u istom
trenutku donela akt kojim se poništava jednostrana
nezavisnost, jer je, saglasno Ustavu Srbije, Kosovo i
Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, navodi
se u saopštenju.
11. jun 2007.

Koštunica: SAD ne može da poklanja ono što
nije njeno vlasništvo

Premijer Srbije Vojislav Košrunica izjavio je, da je pravo
Amerike da, shodno njenim interesima podržava pojedine države i
narode, ali ne tako što će im poklanjati nešto što nije njeno
vlasništvo. Sjedinjene Države moraju da pronađu drugi način za
ispoljavanje naklonosti i ljubavi prema Albancima sa Kosmeta, umesto
što ih daruje srpskim teritorijama, rekao je Koštunica. On je naglasio
da je Srbija s punim pravom ogorčena na američku politiku rešavanja
pitanja Kosmeta, i podsetio da je Amerika bombardovanjem Srbije
načinila veliku grešku i za prošli i za ovaj vek. Nova greška u vidu
jednostranoj nezavisnosti Kosmeta predstavljala bi nepravdu i novo
nasilništvo koje srpski narod ne bi zaboravio i zato Srbija očekuje da
se Vašington pridržava Povelje UN i da ne poseže za pravnim nasiljem,
istakao je Koštunica. Prema njegovim rečima, ako se Sjedinjene Države
unapred ogluše o međunarodno pravo, onda bi trebalo da znaju da će
Srbija odbaciti i poništiti svaki oblik nezavisnosti Pokrajine. Za
Srbiju nikada neće postojati nezavisni Kosmet, već će, naprotiv, uvek
biti i ostati satavni i neotuđivi deo Srbije, istakao je Koštunica.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:42 pm

11. jun 2007.

Samardžić: SAD ne odlučuju o nezavisnosti
Kosova

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, izjavio je
da SAD ne mogu da odluče o nezavisnosti teritorija drugih država,
posebno ne suverenih i demokratskih zemalja. Povodom izjave američkog
predsednika Džordža Buša da Vašington smatra da Kosmet treba da dobije
nezavisnost, Samardžić je agenciji Beta rekao da je to račun bez
krčmara i da su i Amerikanci toga svesni. Amerika može da odluči samo
da jedna njena federalna jedinica ili država mogu da budu nezavisne,
ali ne može da odluči o nezavisnosti teritorija drugih država,
pogotovo ne suverenih i demokratskih, precizirao je Samardžić. On kaže
da, ako je, pak, Amerika toliko zainteresovana da Albanci žive na
nezavisnoj teritoriji, onda neka im sama na svom prostoru da
teritoriju na kojoj će to biti. Samardžić je naveo da bi davanje
nezavisnosti Kosmetu bilo drastično kršenje međunarodnog prava i
pravno i faktičko nasilje. Podsetivši da je Rusija jasno iznela stav
da će uložiti veto na rezoluciju o Kosmetu koja je protivna
međunarodnom pravu i interesima Srbije, Samardžić je ukazao da postoji
pretnja da će Priština jednostrano proglasiti nezavisnost, a da će
zatim SAD to priznati. Međutim, prema njegovim rečima, takva pretnja
neće pasti na plodno tle, jer Srbija ima državnu politiku iza koje
stoje svi državni organi, podršku Rusije i jednog broja zemalja u SB,
kao i razumevanje velikog broja evropskih zemalja. To je za sada
dovoljno da Srbija ne poklekne, rekao je Samardžić.



11. jun 2007.

Brisel o izjavi Buša: Rešenje za Kosmet
se mora naći u SB




Evropska komisija je ponovila stav da odluka o budućem
statusu Kosmeta mora biti donesena u SB i naglasila da je evropski
komesar za proširenje Oli Ren pozivao da se nađe pravno i politički
jasno i održivo rešenje, bez odlaganja. To je saopštila Renov
portparol Kristina Nađ, na pitanje novinara da li je Evropska komisija
i dalje spremna da uputi misiju u Pokrajinu, pošto sve govori da u SB
ne može biti izglasana rezolucija o statusu Kosmeta, a u svetlu izjave
američkog predsednika Džordža Buša da će Kosovo biti nezavisno, i
stava Moskve koja se protivi nametanju takvog rešenja. Nađ je ponovila
Evropska komisija podržava predloge izaslanika UN Martija Ahtisarija,
koji treba da budu osnova za novu rezoluciju SB o Kosmetu.



11. jun 2007. 13:07

Buš: Nezavisnost za Kosovo, perspektiva za Srbiju
Američki predsednik Džordž Buš, ponovio je u Sofiji da Kosovo
mora da bude nezavisno, ali i da Srbiji treba ponuditi perspektivu
integracije u NATO kako bi prihvatila gubitak te pokrajine. Došao je
trenutak da se pogura plan o nadgledanoj nezavisnosti izaslanika UN
Martija Ahtisarija, rekao je Buš na zajedničkoj pres konferenciji s
bugarskim predsednikom Georgijem Prvanovim. Buš se, međutim, saglesio
s bugarskim predsednikom da je neophodno da se Srbiji jasno pokaže da
je za nju moguć bolji put, ka NATO-u i EU. To bi značilo i bolje
odnose sa SAD, dodao je Buš.


11. jun 2007. 9:18

Jeremić: Bušova izjava u funkciji jačanja
pregovaračke pozicije




Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, izjavio je sinoć
da je izjava američkog predsednika Džordža Buša u Tirani da Kosmet
treba da dobije nezavisnost više u funkciji učvršćivanja pregovaračke
pozicije Vašingtona uoči debate o južnoj srpskoj pokrajini koja treba
uskoro da otpočne u SB UN i u kojoj Sjedinjene Države imaju jaku
opoziciju takvom stavu. Bušova izjava ne predstavlja bilo kakvo
iznenađenjem jer je on izneo stav koji je odavno poznat i koji je
zvanični stav administracije SAD, rekao je Jeremić. On je ponovio da
je za Srbiju bilo kakav oblik nezavisnosti Kosmeta neprihvatljiv i da
se Beograd zalaže za nastavak pregovora, ističući da Srbija nije
usamljena u takvom stavu u SB. U ovom trenutku u SB daleko je od toga
da postoji saglasan stav za izglasavanje rezolucije koja bi otvorila
put za nezavisnost Kosmeta, istakao je Jeremić.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:42 pm

10. jun 2007. 17:37

Predlog rezolucije Srpskog kokusa za
budućnost Kosmeta




Američki kongresmeni, članovi Srpskog kokusa, republikanski
predstavnik iz Indijane Den Barton i demokratska predstavnica iz
Ilinoisa Melisa Bin, podneli su Predstavničkom domu Kogresa predlog
rezolucije kojom se od Vašingtona traži da podrži rešenje za budući
status Kosova i Metohije koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd i za
Prištinu. Njihov stav je da novi pregovori i diplomatski napori ne
predstavljaju odugovlačenje procesa i da je bolje naći rešenje koje bi
prihvatile obe strane, nego se suočiti sa novom krizom i sukobima na
Balkanu.



10. jun 2007. 17:37

Rusija neće promeniti stav o Kosovu



Rusija neće promeniti svoje protivljenje nezavisnosti Kosova
uprkos želji američkog predsednika Džordža Buša da se status pokrajine
reši uskoro, izjavio je agenciji Rojters neimenovani visoki ruski
zvaničnik. Čvrst stav Rusije motivisan je željom da podrži Srbiju kao
tradicionalnog saveznika, ali i da pokaže svoj uticaj na medjunarodnoj
sceni u sporu sa zapadnim zemljama, objasnio je ruski diplomata.




10. jun 2007. 17:15

Mladenović: Nema rezolucije zbog čvrstog ruskog
stava




Portparol Demokratske stranke Srbije Andreja Mladenović izjavio
je da je potpuno sigurno da zbog čvrstog ruskog stava u Savetu
bezbednosti Ujedinjenih nacija neće proći rezolucija o nezavisnosti
Kosova i Metohije. Ako SAD daju zeleno svetlo albanskim sepratistima
da protivno rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN proglase jednostranu
nezavisnost, to direktno znači da je Amerika 1999. godine bombardovala
Srbiju da bi se otelo 15 odsto naše teritorije, rekao je Mladenović.


10. jun 2007. 16:50




Delegacija Vlade Srbije završila posetu
Rusiji




Delegacija Vlade Srbije, koju je predvodio premijer Vojislav
Koštunica, otputovala je iz Sankt-Peterburga, gde je protekla dva dana
učestvovala u radu 11. Medjunarodnog ekonomskog foruma. Premijer
Srbije je juče u severnoj ruskoj prestonici razgovarao sa ruskim
liderom Vladimirom Putinom, pre svega, o pitanju budućeg statusa
Kosova i Metohije i jačanju privredne bilateralne saradnje. Putin je
rekao da se Rusija protivi nezavisnosti Kosova i Metohije, a srpski
premijer je još jednom dobio uveravanje od zvanične Moskve da u Savetu
bezbednosti UN neće proći rezolucija kojom se krši Povelja UN i
Rezolucija 1244. Koštunica je ponovio da plan izaslanika UN Martija
Ahtisarija otvara put za stvaranje nezavisne države Kosovo na
teritoriji Srbije, što predstavlja brutalan primer kršenja
medjunarodnog prava i da je samo zahvaljujući principijelnom stavu
Rusije osujećena namera da Savet bezbednosti UN izglasa rezoluciju po
kojoj bi po prvi put u istoriji, jednoj državi-članici bilo oteto 15
odsto njene teritorije.


10. jun 2007. 16:33

Đurić: Potvrđena zajednička politika oko Kosmeta



Komentarišući izjavu američkog predsednika Džordža Buša u Tirani
da Kosovo treba da bude nezavisno, savetnik srpskog premijera za
medije Srdjan Djurić je rekao da o budućem statusu južne srpske
pokrajine ne odlučuju SAD, već Savet bezbednosti UN, koji je obavezan
važećom Rezolucijom 1244 i Poveljom UN. On je naglasio da je posle
jučerašnjeg razgovora predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera
Srbije Vojislava Koštunice u Sankt Peterburgu potpuno jasno da u SB ne
može proći nezavisnost Kosova. Za zvanični Beograd je od najveće
važnosti što je predsednik Putin ispoljio čvrstu podršku Srbiji da u
Savetu bezbednosti UN ne može da prođe nijedan predlog rezolucije na
osnovu koje bi došlo do rasparčavanja i stvaranja nezavisnog Kosova na
njenoj teritoriji, istakao je Đurić.


10. jun 2007. 16:20

Bušova izjava motivisana političkom borbom unutar
SAD




Izjava predsednika SAD Džordža Buša da Kosovo treba da bude
nezavisno motivisana je unutrašnjom političkom borbom i odnosom
republikanaca prema demokratama, ocenio je direktor Foruma za etničke
odnose Dušan Janjić. Bušove reči nemaju potvrdu u nacrtu rezolucije
koju je Amerika spremila jer tamo se Kosovo ne definiše kao nezavisno,
nego kao multietničko, kazao je Janjić. On je istakao da, ipak, treba
sačekati sednicu Saveta bezbednosti 17. juna i videti da li će Amerika
tražiti glasanje o pripremljenoj rezoluciji, kao i susret Buša sa
predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dodajući da će na tom sastanku
biti dogovoreno kada će rezolucija biti doneta i kakav će biti njen
ishod.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:43 pm

10. jun 2007. 16:08




Buš: SAD su odlučile da Kosovo treba da
bude nezavisno




Kosovo treba da bude nazavisno, izjavio je u Tirani američki
predsednik Džordž Buš. SAD će pokušati da nadju rešenje koje će
zadovoljiti i Rusiju i Srbiju, kako bi nezavisnost išla glatko.
Ukoliko se to ne desi, zvanični Vašington će Savetu bezbednosti
podneti novu rezoluciju, rekao je Buš, ističući da ishod svakog
pregovaračkog procesa mora biti nezavisnost Kosova. Nezavisnost je
cilj i to treba da znaju građani Kosova, poručio je Buš dodajući da
Srbija treba da zna da SAD podržavaju njene evroatlantske integracije.
Američki predsednik, koji je jutros doputovao iz Rima u jednodnevnu
posetu Tirani u okviru svoje evropske turneje.

10. jun 2007. 14:12

Koha Ditore: Odlaganje statusa najmanje do
jula




Iako jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova preostaje kao
poslednja alternativa, kosovski predstavnici odlučni su da čekaju
najmanje do jula kada će se opet sastati predsednici SAD-a Džordž Buš
i Rusije Vladimir Putin, piše prištinski dnevnik "Koha Ditore".
Portparolka premijera Kosova Ulpijana Ljama rekla je listu da
alternativa koja ostaje Kosovu posle samita G8, jeste odlučna
diplomatska ofanziva da bi se postiglo usvajanje nove rezolucije o
Kosovu u Savetu bezbednosti UN. Portparol predsednika Kosova Džavit
Bećiri naveo je da za Kosovo postoji samo jedna opcija - a to je
nezavisnost, kako predviđa i plan izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Politički analitičari na Kosovu su, međutim, skeptični u pogledu toga
da će novi susret Buš – Putin, početkom jula, dovesti do preokreta u
vezi statusa Kosova. Oni ocenjuju da se na samitu G8 jasno videlo da
SAD nisu zaintresovane za pogoršanje odnosa sa Rusijom, naročito po
pitanju južne srpske pokrajine.

09. jun 2007. 18:04

Buš:Vreme za odluku o nadziranoj nezavisnosti
Kosova




Američki predsednik Džordž Buš rekao je u Rimu da je došlo vreme
da se usvoji plan o nadziranoj nezavisnosti Kosova, preneo je AFP.
Italijanski premijer Romano Prodi, na zajedničkoj konferenciji za
novinare posle razgovora sa Bušom, rekao je da su on i američki
predsednik razgovarali o klimatskim promenama i siromaštvu u svetu,
kao i o Kosovu, Libanu, Avganistanu i Kini. Buš je tom prilikom odbio
nastavak razgovora o rešenju statusa Kosova i rekao da je vreme da se
usvoji plan zasnovan na predlogu specijalnog izaslanika generalnog
sekretara UN Marija Ahtisarija koji će omogućiti nadziranu nezavisnost
za Kosovo.

09. jun 2007. 16:48

Putin: Pozicija Rusije o Kosovu je poznata i nije
promenjena




Pozicija Rusije o Kosovu i Metohiji dobro je poznata. Ona je
formulisana odavno i nije promenjena, izjavio je danas ruski
predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa premijerom Srbije Vojislavom
Koštunicom u Sankt Peterburgu.Putin je rekao da su njegovi pogledi o
Kosovu i Metohiji razlikuju od pogleda kolega sa Zapada, ali da je
posle samita Grupe 8 u Nemačkoj stekao utisak da ruski partneri sada
bolje razumeju pristup Moskve. Koštunica je, zahaljujući na pozivu za
učešće na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu, rekao
ruskom predsedniku da je pitanje Kosova i Metohije ne samo srpsko, ne
samo srpsko-rusko, nego svetsko pitanje. Kosovo Srbiji nije samo
prošlost, nego i sadašnjoj i budućnost, rekao je Koštunica, ističući
istorijsku važnost podrške Rusije i predsednika Putina Srbiji.


09. jun 2007.
15:56


Bernardini:Građani Kosova da imaju strpljenja i
poverenja




Zabrinutost građana zbog mogućnosti odlaganja rešenja statusa
Kosova do sada se nije odrazila na bezbednosno stanje, rekao je
zamenik komandanta Kfora, general Roberto Bernardini. On je pozvao
građane da imaju poverenja i strpljenja u periodu dok se čeka nova
rezolucija Saveta bezbednosti UN za Kosovo. Bernardini je dodao da je
bezbednosna situacija na Kosovo mirna i da je Kfor spreman da očuva
sigurnost.

09. jun 2007. 14:29

Kosovo: prva runda pripala Putinu



Vašington i Moskva su svojim saveznicima na Balkanu puno obećali
i sada preti opasnost da izgube ugled, mada je prvu rundu dobio ruski
predsednik, ocenjuje danas bečki dnevnik "Prese". Kosovo se nalazi
neposredno pred nezavisnošću, i još ove nedelje će se o tom slučaju
glasati u Savetu bezbednosti UN, uveravali su Amerikanci kosovske
Albance. Sa istim obećanjima su Rusi srpskoj braći obećali da će svim
sredstvima to sprečiti, naglašava dnevnik. Prva runda u ovoj borbi
pripala je ljubitelju borilačkih veština Vladimiru Putinu. On je uspeo
Amerikance i Evropljane da zastraši svojom javno iznetom odlučnošću.
Ideja da se početkom nedelje u Savetu bezbednosti UN glasa o Kosovu,
kako bi se naterala Moskva na izjašnjavanje i da bi se videlo da li će
stvarno iskoristiti veto, je ipak odbačena, kako se pre samita G8 ne
bi pogoršalo raspoloženje ruskog medveda. Time ništa nije dobijeno,
jer Moskva nije promenila svoj stav ni jedan milimetar",
konstatuje "Prese".
:sr:::
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:44 pm

09. jun 2007. 14:23

Frenks: Stanje verskih prava na Kosovu
zabrinjavajuće




Republički kongresmen i član kokusa Predstavničkog doma za
ljudska prava Trent Frenks izrazio je zabrinutost stanjem verskih
sloboda na Kosovu uz ocenu da kosovske privremene vlasti nisu bile
dovoljno efikasne u zaštiti ljudskih i verskih sloboda. Frenks, koji
je kopredsedavajući Radne grupe za verska pitanje i član srpskog
kokusa, ocenio je da Ujedinjene nacije svojim prisustvom na Kosovu
nisu ispunile očekivanja tokom proteklih godina. On je upozorio da na
Kosovu postoje problemi sa trgovinom ljudima i trgovinom drogama i da
bi "to moglo da dovede do situacije pogodne za terorizam".


09. jun 2007. 14:14

Diplomate nastavljaju pregovore o Kosovu i
Metohiji




Diplomate zemalja Kontakt grupe za Kosovo i Metohiju će iduće
nedelje nastaviti razgovore o eventualnom kompromisnom dogovoru o
sudbini Kosova i Metohije, piše londonski "Fajnenšel tajms".
Komentator londonskog lista primećuje da vodeće zapadne zemlje i pored
diplomatskog ćorsokaka ne odustaju od Ahtisarijevog plana i
nezavisnosti Kosova mada nije jasno kako će to biti izvedeno. Američke
diplomate se, ističe se, i dalje nadaju da će "intenzivnom
diplomatijom" uspeti da ubede Rusiju da u Savetu bezbednosti da podrži
nezavisnost Kosova. Na toj nadi, ocenjuje "Fajnenšel tajms", Amerika
traži od lidera kosmetskih Albanaca da budu strpljivi i dozvole još
vremena.


09. jun 2007. 14:11

Srbija da se sa Rusijom zauzme za nastavak
pregovora




Donedavni član pregovaračkog tima Beograda za Kosovo i Metohiju
Leon Kojen ocenio je da Srbija, posle upravo završenog samita G8,
treba da se, zajedno sa Rusijom, čvrsto zauzme za nastavak pregovora o
budućem statusu pokrajine. Prema njegovim rečima, samit G8 pokazao je
da se o budućem statusu Kosova i Metohije mora razgovarati sa Rusijom,
i da nove rezolucije Saveta bezbednosti UN neće biti dok god zapad ne
nađe zajednički jezik sa Moskvom po tom pitanju. Prema njegovoj oceni,
proces odlučivanja o budućem statusu Kosova može biti nastavljen na
dva načina - otvaranjem dijaloga zapada sa Rusijom, što podrazumeva
nastavak traganja za kompromisom Beograda i Prištine, ili nastavkom
insistiranja na planu Martija Ahtisarija.

09. jun 2007. 12:27

Koštunica:Srbija odbacuje pokušaj nasilnog
prekrajanja KiM




Premijer Vojislav Koštunica je u obraćanju učesnicima 11.
Medjunarodnog ekonomskog foruma u Sankt- Peterburgu izjavio da Srbija
u potpunosti i unapred odbacuje pokušaj nasilnog i protivprirodnog
prekrajanja svojih granica i u isto vreme insistira da se za Kosovo i
Metohiju pronađe rešenje koje neće dovesti u pitanje temeljne principe
međunarodnog prava. Premijer je rekao da plan da se rezolucijom na
osnovu predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija otvori put za
stvaranje nezavisne države Kosovo na teritoriji Srbije, kao
međunarodno priznate države, predstavlja brutalan primer pokušaja
kršenja međunarodnog prava. Još teži primer kršenja međunarodnog prava
predstavljalo bi proglašenje jednostrane nezavisnosti Kosova i
Metohije, to bi bio čin direktnog gaženja autoriteta UN, jer bi se
otvoreno kršila postojeća Rezolucija SB UN 1244, kojom se izričito
potvrđuje suverenost i teritorijalni integritet Srbije, istakao je
Koštunica. Samo zahvaljujući principijelnom stavu Rusije osujećena je
namera da SB UN izglasa rezoluciju koja bi predstavljala direktno
negiranje Povelje UN - koja ima odredbu o poštovanju suvereniteta i
teritorijalnog integriteta država članica - i bila bi osnov da se prvi
put u istoriji jednoj državi-članici UN otme 15 odsto njene
teritorije, naglasio je Koštunica.



07. jun 2007.



LOŠE STANJE LJUDSKIH PRAVA NA KOSOVU

Stanje ljudskih
prava i ispunjenje zacrtanih standarda na Kosovu i Metohiji je
nezadovoljavajuće, ocenjujeno je u godišnjem izveštaju medjunarodne
organizacije za zaštitu ljudskih prava »Amnesti internešenel»/»Amnesty
international»/. Za Srbiju bi to bio značajan argument za sprečavanje
nezavisnosti, ukoliko dodje do nove rasprave o statusu pokrajine u Savetu
bezbednosti UN . Ipak realnost medjunarodnih odnosa je drugačija upozorava
vojni analitičar Zoran Dragišić, ocenjujući u razgovoru za «Medjunarodni
radio Srbija» da će rešenje ovog pitanja ipak prvenstveno zavisiti od
interesa i dogovora izmedju velikih sila. Priredio Mladen Bijelić.






Ukoliko bi se,
uprkos ugrožavanju osnovnih ljudskih i manjinskih prava, priznala
nezavisnost Kosova i Metohije , to bi predstavljalo veliku mrlju na
licu savremene civilizacije, ocenio je Dragišić. Izveštaj je korektan
dodaje Dragišić, navodeći da se u njemu ukazuje na istinske probleme u
pokrajini.Iz toga se vidi da kosovsko društvo nije spremno da ovom
trenutku ima državu, jer izveštaj jasno pokazuje da privremene
kosovske institucije ne drže situaciju u pokrajini pod kontrolom .Ovaj
izveštaj, jednako kao i prethodni izveštaj specijalnog predstvanika
Generalnog sekretara UN Kai Aidea /Kei Eide/, ukazuje da nema
značajnijih pomaka kad je u pitanju ispunjavanje standarda na kojima
su, kad su u pitanju osnovna ljudska prava i slobode, insistirale UN,
kao osnovnom preduslovu da se uopšte pridje reševanju konačnog
statusa.



Navodi iz
izveštaja su jak argument za Srbiju, ali je, ipak, realnost medjunarodnih
odnosa uveliko drugačija i u njima je sila često iznad zakona i prava,
upozorava Dragišić. «Ukoliko se interesi velikih sila po tom pitanju ne
poklope, konkretno ukoliko SAD ne daju Rusiji nekakve ustupke za
nezavisnost Kosova, realna su očekivanja da će taj proces utvrdjivanja
statusa biti odložen . U tom slučaju bi Srbija imala mogućnost da kroz
nove pregovore obezbedi za sebe bolju poziciju» rekao je Dragišić.
Medjutim ,»ukoliko se SAD i Rusija dogovore izmedju sebe po nekom drugom
pitanju, onda je sasvim jasno da taj argument neće mnogo značiti i pomoći
Srbiji da očuva svoju teritorijalnu celovitost», zaključio je Dragišić.

Inače, u
godišnjem izveštaju»Amnesti interenešenela» se konstatuje da su ratni
zločini počinjeni nad Srbima i drugim manjinama mahom ostali nekažnjeni,
jer UNIMIK policija na Kosmetu još nije sprovela istragu o nerazjašnjenim
slucajevima otetih članova manjinskih zajednica. Reč je o etnički
motivisanim napadima, odnosno Albancima koji su kamenovali autobuse koji
su prevozili Srbe ili podmetanju eksplozivnih naprava na srpska vozila i
kuće, odnosno uništavanju i pljačkanju objekata srpske pravoslavne crkve.

Većina
počinilaca medjuetničkog nasilja na Kosovu, takodje je i dalje nekažnjena,
a nasilje nad ženama i trgovina ženama radi prisiljavanja na prostituciju,
takodje je veoma raširena pojava.Kad je u pitanju povratak raseljenih na
Kosovo, broj povratnika je i dalje veoma mali, a oni koji su prinudno
vraćeni na Kosovo iz zemalja EU, veoma retko dobijaju pomoć i podršku od
vlasti.Uprkos svemu, na Kosovu je ukinuta i jurisdikcija ombudsmana nad
UNMIK-om, upozorava u godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prva u Srbiji
«Amnesti internešenel».
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:44 pm

29. maj 2007.


POSETA ZAMENIKA MINISTRA INOSTRANIH POSLOVA KUBE
BEOGRADU



- Havana smatra da je Kosmet unutrašnje pitanje
Srbije-

Kosmetska problematika u poslednje vreme izaziva veliku zabrinutost
međunarodne zajednice, a Kuba smatra da je pitanje Kosmeta stvar
unutrašnje politike Srbije i protiv je svakog nametanja rešenja spolja,
izjavio je zamenik kubanskog ministra inostranih poslova Eumelio Kabaljero
Rodriges u ekskluzivnom razgovoru za Međunarodni radio Srbije. Pripremila
Slavka Sunajko.






Ministar Rodriges je, pored ostalog, istakao da je zvanični stav
Kube da rešenje za Kosmet mora da bude zasnovano na osnovnim principima UN
i Pokreta nesvrstanih zemalja. Mora biti poštovan teritorijalni integritet
i nemešanje u unutrašnje stvari suverenih država, kao i princip da se do
rešenja dođe mirnim putem uz uvažavanje interesa obe strane, naglasio je
Eumelio Kabaljero Rodriges.

Zamenik ministra inostranih poslova Kube, pozitivno je ocenio
posetu Republici Srbiji i razgovore koje je imao sa najvišim srpskim
zvaničnicima. Prema njegovim rečima, veoma je značajno i to što je
Kuba sa ministarstvima za zaštitu životne sredine i inostrane poslove
Srbije, potpisala sporazume koji će biti osnov za dalji razvoj
bilateralnih odnosa dve zemlje.



Eumelio Caballero
Rodriguez



Eumelio Kabaljero Rodriges je posebno ukazao na značaj prijateljskih
razgovora sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom tokom kojih su
razmotrili dosadašnje bilateralne odnose i izrazili uverenje u nastavak
uspešne saradnje dve države.


25. maj 2007.

Vlada inicira novu fazu pregovora Beograda i
Prištine

Vlada Srbije je generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu uputila
zahtev o pokretanju nove faze pregovora o statusu Kosova i Metohije,
sa obrazloženjem da se tako može doći do sporazumnog rešenja statusa
Pokrajine između zainteresovanih učesnika. U Inicijativi usvojenoj na
sednici Vlade se podseća da pregovori o budućem statusu Kosmeta,
vođeni do 10. marta 2007, nisu doveli do sporazumnog predloga rešenja,
kao i da je predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija potpuno
neprihvatljiv za Srbiju. Predlažući ovu inicijativu Republika Srbija,
svesna istorijskog značaja pravičnog rešenja problema, spremna je da u
punoj meri preuzme svoj deo odgovornosti za uspešan tok i okončanje
pregovora, navodi se u dokumentu. U inicijativi je istaknuto da bi
takvo rešenje, uz međunarodno posredovanje, predstavljalo garant
dugoročne stabilnosti i uslov nesmetanog privrednog i društvenog
razvoja regiona. Da bi se ovakav cilj ostvario potrebno je stvoriti
dobar pregovarački ambijent, predložiti odgovarajuću proceduru i
omogućiti adekvatan vremenski okvir bez veštačkog nametanja rokova,
ukazano je u dokumentu. Vlada je u inicijativi pozvala sve međunarodne
učesnike da daju doprinos mirnom, trajnom, održivom i sveobuhvatnom
rešenju pitanja Kosmeta na osnovu principa, normi i dobrih običaja
međunarodnog prava na kojima počiva današnji međunarodni poredak.




25. maj 2007.


U OČEKIVANJU NOVIH PREGOVORA O KOSMETU
Zalažući se za nove pregovore o statusu Kosova i Metohije, Srbija je
više puta i različitim povodima demonstrirala svoje iskreno opredeljenje
ka evropskim integracijama i ispunjenju svih medjunarodno preuzetih
obaveza, ali i jasno ponovila da ni u kom slučaju ne može da pristane na
promenu svojih medjunarodno priznatih granica. Osvrt Mladena Bijelića.

Nikakvu kompenzaciju Srbija ne može da prihvati kao nadoknadu za
izgubljeni pedalj teritorije, pa makar se radilo i o prijemu u evropsku
porodicu naroda, kojoj je Srbija oduvek pripadala, istakao je ovih dana
premijer Srbije Vojislav Koštunica. U sličnom tonu govorio je novi
ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić iz Demokratske stranke. Već prvog
dana svog mandata Jeremić je u razgovoru sa evropskim komesarom za
pridruživanje Olijem Renom jasno rekao «evropske integracije i puna
saradnja sa Haškim tribunalom –DA, samostalnost Kosova i Metohije –NE.
Izmedju stare i nove vlade po tom pitanju postoji opšta saglasnost i
kontinuitet, istakao je Jeremić i u svim ostalim susretima koje je za ovo
kratko vreme imao. Iste stavove preneli su najviši zvaničnici Srbije
brojnim ambasadorima i evropskim zvaničnicima na više skupova, koji su
ovih dana upriličeni u Beogradu, povodom predsedavanja Srbije Komitetom
ministara parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

Kontinuitet izmedju stare i nove vlade po ovom pitanju, medjunarodno
pravo, Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, kao i sve aktivnije
uključivanje Rusije u pregovore oko statusa Kosmeta, odnosno njeno
protivljenje nastojanju SAD i Francuske da se u Savet bezbednosti progura
predlog Martija Ahtisarija koji bi doveo do nezavisnosti Kosova i
Metohije, upućuju na mogućnost novih pregovora. No, mnogi analitičari i
pravni stručnjaci ukazuju na detalje koji poništavaju razloge za
optimizam.

Tako direktor beogradskog Centra za ljudska prava, profesor Vojin
Dimitrijević, u izjavi za za»Medjunarodni radio Srbija« ocenjuje da teško
može doći do novih pregovora izmedju Srbije i kosovskih Albanaca, odnosno
privremene vlade Kosova i Metohije, obrazlažući to stavovima Zapada da
novi pregovori ne bi doveli do približavanja stavova i pronalaženja
kompromisnog rešenja.

Kao realnu opasnost Dimitrijević navodi i to što Savet bezbednosti
UN može da dodje do zaključka da rešenje koje prikraćuje albansku većinu
može da dovede do nereda ili poremećaja. To, po njegovoj oceni, može da
bude presudno za donošenje konačnog rešenja u korist te strane. Na istu
opasnost upozorava i vojni analitičar Aleksandar Radić. Svakako da je
paradoks nagradjivati nekog za destruktivno i nasilno ponašanje, ali u
pozadini svega je procena jedine svetske super sile da će na taj način
brže i bezbolnije rešiti taj problem, odnosno interes da to učini što pre.

Svakako da takvo rešenje ne bi bilo utemljeno na medjunarodnom
pravu, jer nijedan organ, pa ni Savet bezbednosti UN, nema ovlaštenje da
bilo kojoj suverenoj zemlji oduzima deo njene teritorije. To je mišljenje
oko kojeg, ipak, postoji saglasnost većine pravnih eksperata.


25. maj 2007.

U SUSRET ODREĐIVANJU STATUSA KOSOVA
Građani Srbije imaju veoma podeljena mišljenja o načinima za
rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije, pogotovo kako se ovaj
problem po svemu sudeći bliži kakvom takvom privremenom ili trajnom
rešenju. Dominantno je mišljenje da bi pokrajina trebalo da ostane u
sastavu Republike Srbije, ali sve je veći postotak onih koji misle da
Kosovo polako, ali sigurno ide ka nezavisnosti. Prilog Đure
Malobabića.

Na okruglom stolu o problemu statusa Kosova, politički
analitičar Srećko Mihajlović je na osnovu sprovedenog istraživanja
rekao da je između 40 i 50 odsto građana za Kosovo u sastavu Srbije,
oko dve petine onih koji misle da će pokrajina dobiti nezavisnost, oko
15 odsto populacije bi želelo podelu Kosova, a oko 8 odsto dugotrajnu
upravu administracije UN.

Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Zoran
Stojiljković naglašava da problem Kosova predstavlja višedecenijski
konflikt identiteta između Srba i kosovskih Albanaca, koji će se
najverovatnije završiti nametanjem rešenja posle dugih posredovanja i
medijacija. Stojiljković je mišljenja da međunarodna zajednica za
ovakvo rešenje ima nekoliko argumenata, kako bi Srbija dodatno bila
kažnjena kao najveći krivac za sukobe na prostoru bivše Jugoslavije. S
druge strane, međunarodna zajednica, a pre svih države koje imaju
pripadnike u Misiji UN na Kosovu strahuju od ekstremne reakcije
Albanaca ako rešenje statusa ne bi bilo po njihovoj želji. Stojiljović
kaže da će se u pregovorima Rusije i ostatka međunarodne zajednice
koja utiče na rešavanje statusa Kosova, postići rešenje koje će
predstavljati neku vrstu izuzetka. Po njemu rešenje kosovskog čvora će
biti nadgledana nezavisnost, odnosno sa pozicija Srbije nadgledana
autonomija. Srbi na Kosvu, po ugledu na Hrvatsku imaće prostora za
delovanje u onoj meri u kojoj ostaju samo statistička, a ne više
politička činjenica. Održiva su samo ona rešenja koja budu u evropskoj
perspektivi i okvirima, zaključio je Stojiljković.

Ekspert Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić smatra da se u
proteklom periodu suviše pažnje posvetilo političkim pitanjima vezanim
za Kosovo i Metohiju dok su ekonomska bila neopravdano potisnuta u
stranu. Statističke činjenice i istraživanja na terenu pokazuju da je
Kosovo, Srbija i čitav region u teškoj ekonomskoj krizi sa veoma
velikim postotkom nezaposlenosti. Trgovina između preduzeća u Srbiji i
na Kosovu savršeno funkcioniše i to je najbolji pokazatelj da bi u
narednom periodu najveću pažnju trebalo usmeriti na rešavanje životnih
pitanja i za Srbe i za Albance. Najurgentnija pitanja su oko
vodosnabdevanja, izgradnje puteva, rešavanja problema nestašice
električne energije, zagađenosti. Preduslov za ekonomski razvoj i
evropske perspektive pokrajine i čitavog regiona su pianja
stabilnosti, otvorene tržišne privrede, vladavine zakona, zaštite
svojine i mnoga druga pitanja koja svakodnevno podjednako popgađaju i
Srbe i Albance i sve građane regiona, naglašava Jelica Minić.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:45 pm

25. maj 2007.

PORUKA SVETOG ARHIJEREJSKOG SABORA SPC O KOSOVU

Srpska pravoslavna crkva je uverena da će se iznaći putevi
razuma i pravde i da će rešavanje statusa Kosova i Metohije biti onako
kako odgovovara svim stanovnicima KiM, rekao je mitropolit crnogorsko
primorski Amfilohije na konferenciji za novinare u Patrijaršiji nakon
redovnog prolećnog zasedanja Sv. Arh. Sabora Srpske pravoslavne crkve.
Prilog Ljiljane Sindjelić Nikolić.

Mitroplit Amfilohije je novinarima pročitao poruku Sabora
domaćoj i svetskoj javnosti o Kosovu i Metohiji. U njoj se podseća da
su Kosovo i Metohija tokom vekova nastanjeni Srbima a do velikih
nasilnih seoba srpskog naroda u 17 i 18 veku, Srbi su bili većinsko
stanovništvo na tom području. Na KiM se nalazio centar srednjevekovne
srpske države, ostavši do danas središte nacionalne, hrišćanske
sakralne i profane kulture srpskog naroda. Tu, u Pećkoj patrijaršiji
od 13 veka se nalazi zvanično sedište srpskih arhiepiskopa i
patrijaraha, kaže se u crkvenom saopštenju. Takodje se dodaje, da po
svim važećim medjunarodnim ugovorima, kao i po svim dosadašnjim
rezolucijama Generalne skupštine i Saveta bezbednosti UN, po Pariskom
sporazumu iz 1995. i po čitavom nizu pravnih akata Evropske Unije,
Rusije, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske i drugih zemalja KiM
su neotudjivi deo teritorije Srbije. Uz podsćanje na ove činjenice,
dodaje se da se nikako ne zaboravlja na današnji višenacionalni sastav
stanovništrva KiM i zato se crkveni velikodostojnici mole "da se svim
narodima i zajednicama na KiM daruje istorijsko pomirenje, mirna
budućnost, život dostojan čoveka".

U Poruci SPC se konstatuje da se Crkva i srpski narod nikada ne
mogu odreći svog prava na opstanak i slobodan život na najdragocenijem
delu teritorije države Srbije, očuvanja mnogobrojnih pravoslavnih
svetinja, povratak svih prognanih sa KiM. Sve to je moguće ukoliko se
KiM očuvaju kao sastavni deo Srbije sa suštinskom autonomijom.
Naravno, neprihvatljivo je da KiM budu silom otrgnute od Srbije čime
bi multietnički karakter i hrišćanski identitet i kultura ovog dela
Evrope bili najozbiljnije dovedeni u pitanje. Eventualno davanje
državne samostalnosti KiM označavalo bi gaženje Božje i ljudske
pravde, otimanje vekovnih, medjunarodno priznatih i potvrdjenih prava
jednom evropskom hrišćanskom narodu i stvaranje presedana sa
nesagledivim posledicama kako za Balkan tako i za svet. Zbog svega
toga, Sv. Arh. Sabor SPC apeluje na UN i sve uticajne države u svetu
da pomognu u pronalaženju takvog rešenja, pravičnog i prihvatljivog za
sve, rešenja koje će zadovoljiti i legitimne interese Srbije i
legitimne interese albanske etničke zajednice na Kosovu i Metohiji.





16. maj 2007.

POSLE OSAM GODINA POSETILA SVOJU KUĆU NA KOSOVU



Mirjana Stanišić sa mužem i dvoje dece iz Peći već osam godina živi
u izbegličkom kampu u Beogradu i tek nedavno je prvi put otišla da
vidi svoju kuću. Prilog Ljiljane Sindjelić Nikolić.

Ona je sa grupom Srba u okviru akcije "Idi-vidi" a u organizaciji
medjunarodnih organizacija boravila na Kosovu i Metohiji, obišla je
svoju kuću i razgovarala sa medjunarodnim i lokalnim predstavnicima o
mogućnosti povratka. "Danima pre toga nisam mogla da spavam, bila sam
uzbudjena, "priča nam Mirjana i dodaje da je jedva čekala da vidi
rodni kraj.

"Razočarala sam se. Nisam poznala Kosovo, nisam poznala svoj grad
Peč. Čim smo krenuli od Mitrovice ka Peći na svakom kilometru albanske
zastave, spomenici njihovoj tzv. Oslobodilačkoj vojsci, natpisi i
obaveštenja su samo na albanskom, a neka mesta su dobila druga imena.
Porušene su srpske kuće, crkve i manastiri. Podignute su mnogobrojne
nove kuće albanske. Nisam poznala Peć u kome sam živela 36 godina,
udala se, danas je sve drugačije, imala sam utisak kao da sam šahovska
figura koju je neko spustio u nepoznati grad", priča ona, navodeći da
su ih odvezli da vide i u kakvom su stanju njihove kuće, da ih obidju.
"Moja kuća nije porušena, ali je propala potpuno. Porodica koja je tu
stanovala zidala je svoju kuću pa je sa moje skinuto sve što im je
trebalo, a sobe koje imaju terase danas su bez prozora i vrata.
Jednostavno to nije kuća u kojoj sam rodila decu, provela najlepše
godine života. Posle osam godina iščekivanja, neprospavanih noći i
razmišljanja kako sve to izgleda malo je reći da sam razočarana. Kuću
smo nedavno dali Habitatu na upravu i oni su je izdali novim stanarima
koji bi trebalo da plaćaju stanarinu, ali oni svoje obaveze ne
izvšravaju. Na Kosovu sve funkcioniše teorijski ali u praksi ništa
nije kako treba. Evo, recimo u svom dvorištu sam zatekla još jednu
kuću, sazidao je neki Albanac i kada sam na sastanku pitala šta da
radim, rekli su, pa dobro, vi mu platite materijal i imaćete dve kuće,
ali ja ne želim još jednu, srušite je a oni su odgovorili da je to
nemoguće", kaže naša sagovornica. Govori i o tome da ukoliko se vrate
deca ne bi mogla da pohadjaju škole na srpskom jeziku, jer ih
jednostavno nema. "Nema ni posla, niko mi ne nudi da se vratim u
bolnicu gde sam radila, rekli su mi da bi mogla da živim od trgovine
na crno, jer većina ljudi to radi. Na ulici se kupuje sve, od
cigareta, pića, parfema, do odeće i namirnica, sve je na crno, nudi se
iz gepeka, ulaza zgrada. U centru grada je recimo, trafika u kojoj se
prodaju cigarete ali sa jedne strane su okačene haljine, pantalone,
jakne a sa druge visi zaklano jagnje. Mirjana priča kako je poželela
da pozdravi u centru grada komšiju poslastičara a kada je zamoila da
kombi stane, rekli su joj da to čini na sopstvenu odgovornost. "Moj
komšija Albanac se veoma obradovao, ali i rastužio. Raspitivao se za
moje ukućane, ja za njegove. U jednom trenutku sam čak pomislila da
sam u prolazu sa posla od bolnice ka kući i da kupujem deci kolače,
ali taj trenutak je brzo prošao. Rekao mi je da žali što Srba više
nema i da mu je sada mnogo teže, da je korupcija velika i da je teško
raditi bilo kakav posao."

Prva grupa Srba koja je u okviru akcije "Idi vidi" ponovo će ići na
razgovore na Kosovo i Metohiju. "Ići ću ali se pitam čemu ako ne žele
da nas saslušaju, da uvaže ni jedan naš zahtev. Naravno da bi želeli
da se vratimo, uostalom, mi nismo ni hteli da odemo, isterali su nas,
i ne možemo ceo život da budemo izbeglice, ali za sada nema
mogućnosti, mnogo je nerešenih problema, institucije ne funkcionišu,
čekamo a život teče ", kazala je Mirjana Stanišić koja sa porodicom
već osam godina živi u izbegličkom kampu u Beogradu.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:46 pm

KONFERENCIJA U VLADI O OBNOVI MANASTIRA NA

KOSOVU I METOHIJI



U Vladi Srbije održana je konferencija za novinare o obnovi crkava
i manastira na Kosovu i Metohiji porušenih i oštećenih
u martu 2004. godine, na kojoj su govorili Koordinatori Pregovaračkog
tima za KiM Leon Kojen i Slobodan Samardžić,
vladike Artemije i Irinej i direktor Republičkog
zavoda za zaštitu spomenika kulture Gordana Marković.
Izveštaj Ljiljane Sindjelić Nikolić.








Vladika raško prizrenski Artemije je podsetio da od 35 oštećenih
i porušenih manastira i crkava u martovskom pogromu pre tri godine
do danas nije u funkciju vraćen
ni jedna od tih bogomolja, iako je potpisan Memorandum o njihovoj
obnovi pod vodjstvom Saveta Evrope. On je nedavno obišao osam
lokacija na kojima je, prema rečima
medjunarodnih institucija, obnova započeta
ili čak i završena utvrdjeno
je, kaže vladika, da to nije tačno,
da na većini tih lokacija čak ni pepeo ni šut nisu očišćeni.



Zato se može zaključiti da
„obnova treba da posluži političkom
cilju i pokaže da je Kosovo sazrelo za demokratsko i nezavisno
društvo", ocenio je vladika i dodao da se u tom smislu „obnova može
posmatrati kao manipulacija medjunarodne zajednice, pre svega, Saveta
Evrope". Direktor Zavoda za zaštitu spomenika Gordana Marković,
smatra da stoga nije održiv dosadašnji model obnove, jer je prema
njemu srpska strana, koja je vlasnik kulturnih dobara neprocenjive
vrednosti, isključena iz procesa
obnove. Ona je podsetila da je od dolaska UNMIK i Kfora u Pokrajini
porušeno, zapaljeno i oštećeno oko
150 duhovnih svetinja srpskog naroda.

Koordinatori Pregovaračkog tima
za Kosovo i Metohiju Samardžić i
Koen ukazali su da se zbog ovako loših dosadašnjih rezultata obnova
mora postaviti na nove osnove prema evropskim i svetskim standardima,
na čemu će se ubuduće
insistirati. O tome su obavešteni svi relevanti medjunarodni faktori.
Na Koferenciji u Vladi Srbije takodje je naglašena i potreba
održivosti obnove, jer je situacija na Kosovu i Metohiji takva da su
napadi na Srbe i srpsko kulturno nasledje svakodnevni. Vladika SPC je
naglasio da obnova manastira bez povratka Srba nema svrhe,i založio se
da se na KiM moraju stvoriti uslovi za miran život svih ljudi bez
obzira na nacionalno i versko opredeljenje.


02. maj 2007.

RUDNO BLAGO KOSOVA I METOHIJE
Pokrajina Kosovo i Metohija poseduje najveće rezerve lignita u
Evropi, procena je stručnjaka Rudarsko – geološkog fakulteta u
Beogradu. Te rezerve iznose oko 12 milijardi tona što bi, prema
današnjoj dinamici eksploatacije, moglo da se koristi u narednih 16
vekova. Medjutim, pored uglja, postoje i značajna bogatstva različitih
ruda, što je odvajkada skriveni razlog za veliko interesovanje
pojedinih medjunarodnih faktora. O ovoj temi šire u prilogu Ranke
Pavlović.

Na Kosovu i Metohiji se nalazi 76 odsto ukupnih rezervi lignita u
Srbiji. Iako niskog kvaliteta, ovaj ugalj je pogodan zaetohiji
eksploataciju jer se nalazi na maloj dubini, smatraju eksperti
beogradskog Rudarsko – geološkog fakulteta. Dosadašnjom eksploatacijom
iskorišćeno je tek dva procenta rezervi, pa ne čudi velika
zainteresovanost multinacionalnih kompanija, koje se bore za što bolju
poziciju na tom prostoru. Prema računici američkih stručnjaka, zalihe
uglja na Kosovu vrede 500 milijardi dolara.To, svakako, demantuje
procene nekih UNMIK-ovih eksperata, po kojima vrednost svih ekonomskih
dobara na toj teritoriji iznosi samo 16 milijardi dolara.

Na području Kosova i Metohije postoje i znatne rezerve različitog
rudnog blaga. Smatra se da vrednost nalazišta sedam strategijskih ruda
- olova, cinka, srebra, nikla, mangana, molibdena i bora, dostiže i do
hiljadu milijardi američkih dolara. Prema dosadašnjim istraživanjima,
rezerve olova i cinka iznose oko 46 miliona tona, a rudnici se nalaze
u Ajvaliji, Kišnici i Starom trgu. Rude nikla ima na Golešu, Glavici i
Starom Čikatovcu a magnezita, čije se rezerve procenjuju na oko 8
miliona tona, ima, takodje, na Golešu i Strezovcu, kao i u Dečanima i
Dubocu. U području Djakovice i Orahovca su ležišta hroma. Bakar i
mangan se rasprostiru širom planinskog venca Prokletije. Zalihe
boksita iznose oko 8 miliona tona. Sve je više informacija, posebno
satelitskih snimaka, o izuzertnim rezervama nafte na tom području, kao
i rude uranijuma.

Ni vodni potencijal južne srpske pokrajine nije za potcenjivanje.
Ovde se nalaze brojna izvorišta i bogati rečni tokovi, kao što su Lim,
Ibar, Beli Drim, pet Bistrica, Lepenac, Lab i td. Njihovi resursi su
toliki da pitkom vodom mogu da snabdevaju mnoge žedne evropske države.

Inače, Elektroprivreda Srbije decenijama je ulagala u razvoj
elektroenergetskog sistema Kosovo i Metohije. Iako je u njegovu
revitalizaciju u poslednjih nekoliko godina uloženo više stotina
miliona evra, ovaj elektroenergetski sistem nije dostigao ni polovinu
proizvodnje električne energije, koju je ostvarivao u vreme dok je bio
deo Elektroprivrede Srbije. Od uspostavljanja protektorata 1999.
godine, medjunarodna zajednica je, prema nekim procenama, u Kosovu
iMetohiji uložila izmedju 5 i 10 milijardu dolara, bez vidljivih
rezultata. Dosadašnji trošak je mala investicija za budućnost, u kojoj
bi Kosovo i Metohija bila oteta Srbiji, i predata na upravljanje
megakorporacijama, koje će pod protektoratom NATO-a crpeti tamošnje
prirodno bogatstvo.




26. april 2007.


MISIJA SB UN U BEOGRADU
Srbija je dragoceni član i jedna od država osnivača Ujedinjenih
nacija, a kao zemlja sa ključnom ulogom u regionu zapadnog Balkana, UN
žele da ona ostane uključena u rešavanje pitanja Kosova i Metohije,
izjavio je šef misije Saveta bezbednosti UN Johan Verbeke na konferenciji
za novinare, posle razgovora sa zvaničnicima Srbije u Beogradu. Izveštaj Sandre
Pekić.





Verbeke je izjavio da je od predsednika i premijera Srbije Borisa
Tadića i Vojislava Koštunice dobio potvrdu stava zvaničnog Beograda o
rešavanju kosovskog pitanja, kao i važne informacije o sprovodjenju
Rezolucije 1244 SB UN na terenu. On je rekao da je misija dobila dokument
kojim Beograd predlaže kao rešenje budućeg statusa Kosova nadgledanu
autonomiju umesto nadgledane nezavisnosti. Prema njegovim rečima, zadatak
misije nije da donese bilo kakvu odluku, već da se na terenu informiše
o realnom stanju u južnoj srpskoj pokrajini.

Konkretne informacije o situaciji koju će dobiti kroz razgovore
sa političkim predstavnicima u Beogradu i Prištini, i posetom srpskim
enklavama, albanskim i multietničkim mestima, misija će preneti Savetu
bezbednosti koji će tako moći da donese pravednu odluku u daljem
procesu, rekao je Verbeke.





Johan Verbeke


On je naveo da misija neće posetiti područje na administrativnoj
granici gde se održava skup izbeglih Srba koji bi želeli da se vrate na
Kosmet. On je ponovio da će članovi misije posle posete Prištini
otputovati u Beč, gde će se sastati sa specijalnim izaslanikom generalnog
sekretara UN Martijem Ahtisarijem.



25. april 2007.

VLADA SRBIJE: Misija SB upućena na Kosmet trebalo bi da promeni stav država
koje zagovaraju nezavisnost Pokrajine


Očekujemo da će Misija ambasadora SB koja sutra
započinje obilazak Kosova i Metohija kako bi se upoznala sa stvarnom
situacijom na terenu doprineti promeni stava pojedinih članica SB
koje zagovaraju plan o nadgledanoj nezavisnosti Kosova i Metohije koju
je predložio Marti Ahtisari, rečeno je na KZN u Vladi Srbije. Šire
Olivera Milovanović.


Predlog ruskog ambasadora pri
UN Vitalija Čurkina da se oformi Misija SB koja će posetiti KiM, naišla
je na veliko odobravanje zvaničnog Beograda, koji je i u toku pregovora
o budućem statusu Kosova ukazivao da brojni izveštaji o ispunjavnju
standarda iz rezolucije 1244 ne odgovaraju realnosti, rekao je
kordinator Vladinog tima za pregovore o Kosovu i Metohiji Slobodan
Samardžić. On je podsetio da, iako predstavnici UNMIK-a već
godinama šalju neistinite izveštaje o stanju na Kosovu, ipak članice
SB, preko svojih izvora, imaju potpuni uvid u to koliko se ne poštuju
osnovna prava Srba i drugih nealbanaca. Tamo je, naočigled upravo
predstavnika UNMIKa, za poslednjih osam godina izvršeno pravo etničko
čišćenje, jer je više od 200 hiljada ljudi proterano sa tog područja.
Za one koji su ostali, kao i za veoma mali broj povratnika, nemoguće je
ostvariti elementarno ljudsko pravo na slobodu kretanja, a da ne
govorimo o ispunjenju ostalih standarda iz Rezolucije, istakao je
Samardžić. On je dolazak Misije SB na KIM, gde je planirano da se
susretnu sa predstavnicima najvažnijih kosovskih institucija, ali i
obidju pojedine srpske enklave i razgovaraju sa predstavnicima Srba u
Severnom delu Kosova, okarakterisao kao važan korak za povratak
pregovorima. Medjutim, naglasio je Samardžić, ti razgovori će imati
isti sadržaj kao i do sada, ako se Misija SB ne pozabavi više
obilaskom terena i upozna barem nekoliko tipičnih mesta gde Srbi žive u
krajnje neljudskim uslovima. Cilj je da izveštaj bude što potpuniji i
što verodostojniji zbog toga što je čitav sitem zapao u ćorsokak, a SB
ne može da donese nikakvu odluku niti novu Rezoluciju, naveo je
Samardžić. On je podvukao da je donošenje nove Rezolucije nepotrebno,
jer ni ključni standard iz prethodne, koji se odnosi na povratak
progranih ljudi, nije ispunjen.


Govoreći o planu obilaska KiM od strane
Misije SB, šef Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković Ivić je
istakla da ipak ne možemo biti u potpunosti zadovoljni. Ona je
podvukla da je dobro što će na tom putu biti posećeni Orahovac,
Kosovska Mitrovica i Gračanica, ali će ipak mnoga važna mesta biti
izostavljena. Jedna od nepovoljnih stvari, po mišljenju Ivićeve, je i
to, što će Misija mnoge srpske enklave obilaziti helikopterom, što neće
omogućiti uvid u svu tragiku života Srba na Kosovu. Ipak ova Misija je
prvi korak i mi ne očekujemo da se odmah podnese finalni izveštaj o
stvarnom stanju u južnoj srpskoj pokrajini, već da opunomoćenici
ambasadora SB na nižem diplomatskom nivou nastave to istraživanje. Ona
je istakla da je do sada bilo mnogo kancelarijskih razgovora
političara, a manje razgovora sa ljudima koji tamo žive i čiji su
utisci najrelevantniji.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:47 pm

DIPLOMATSKA OFANZIVA POVODOM KOSMETA

Rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije našlo se protekle sedmice
u fokusu intenzivnih diplomatskih aktivnosti kako na relaciji EU –
Vašington – Moskva, tako i u Beogradu, gde su boravili šefovi
diplomatije i visoki zvaničnici iz najuticajanih zemalja sveta i
regiona. Iako su povod njihove posete glavnom gradu Srbije bile dve
ministarske konferencije posvećene ekonomskim odnosima – odnosno
podunavskoj i crnomorskoj saradnji, nezaobilazna tema u razgovorima
bilo je i rešenje problema južne srpske pokrajine. Prilog Zorice
Regeljac.

Intenziviranje diplomatske aktivnosti oko Kosmeta, po svemu sudeći
ukazuje da će se glavna bitka narednih nedelja i meseci voditi oko
dalje sudbine Ahtisarijevog plana za rešenje budućeg statusa
Pokrajine. Da li će taj plan i dalje biti «jedino moguće rešenje» i
osnova za novu rezoluciju Saveta bezbednosti, kako tvrde zapadni
zvaničnici, prvenstveno SAD, ili tek polazna osnova za dalje pregovore
i nalaženje kompromisa koji bi uvažavao i interese Srbije, pokazaće
vreme. Za ovu drugu opciju koja polazi od poštovanja principa
međunarodnog prava i same Povelje UN o teritorijalnom integritetu i
nepovredivosti granica, zalažu se Beograd, Moskva i Peking, ali i
mnoge druge zemlje svesne opasnosti otvaranja Pandorine kutije
separatističkih zahteva i ugrožavanja mira i stabilnosti u mnogim
regionima sveta. Srpski državni vrh na to je ovih dana u Beogradu
jasno upozorio kako u susretu sa ruskom šefom diplomatije Sergejem
Lavrovom, tako i sa podpredsednikom kineske vlade Hui Liangjuom kao i
šeficama diplomatije Grčke Dorom Bakojani i Austrije Ursulom Plasnik.

Ocena Lavrova da je plan Martija Ahtisarija za Kosmet propao jer
nije uvažio interese jedne od strana, odjeknuo je u svetskim medijima
i izazvao promptnu reakciju Stejt departmenta koji Ahtisarijev plan
vidi kao jedino moguće rešenje. Najavljene su «ozbiljne konsultacije»
Vašingtona sa predstavnicima Moskve «na najvišem nivou» . Sjedinjene
Države, u međuvremenu, pokušavaju da ubede i članice Evropske unije
koje su izrazile rezerve prema Ahtisarijevom planu, da podrže
nezavisnost srpske pokrajine. Insistira se na jedinstvu Unije kao
ključu koji će pomoći da se reši pitanje Kosova, üto je ponovila i
državni sekretar Kondoliza Rajs u razgovoru sa šefom slovačke
diplomatije Janom Kubišem. Da je neslaganje u EU u vezi sa budućnošću
Kosmeta veliko govori i činjenica da je to pitanje skinuto sa dnevnog
reda sastanka šefova diplomatije Unije koji se održava 23. aprila. EU
je, inače, već saopštila da neće poslati misiju na Kosmet ukoliko njen
mandat ne bude jasno definisan rezolucijom Saveta bezbednosti. Put do
nove rezolucije, međutim, neće biti ni brz ni lak, kako su to
priželjkivali neki međunarodni zvaničnici, a njihova upozorenja o
izbijanju nasilja kosmetskih Albanaca ne mogu nikako biti argument za
ishitrena rešenja. Naprotiv, takva vrsta «ucena mogućim nasiljem»,
kako su to u odvojenim bilateralnim razgovorima naveli Lavrov i
najviši srpski zvaničnici, najrečitije govori o stepenu ostvarivanja
standarda ljudskih prava na Kosmetu. Ispunjavanaje tih standarda
svojevremeno je proklamovano od UN kao uslov ikakavih pregovora o
statusu pokrajine. Odustajanje od tog polaznog principa rešenja
kosmetske krize upravo je i dovelo do ćorsokaka u njenom rešavanju.
Beograd zato očekuje nastavak pregovora sa novim međunarodnim
pretgovaračem u traženju kompromisnog rešenja koje bi uvažilo interese
obe strane i moglo otvorilo put ka rešenju ovog gorućeg problema
Balkana.


19. april 2007.

LAVROV: PROPAO AHTISARIJEV PLAN
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej
Lavrov ocenio je u Beogradu da je plan specijalnog izaslanika UN za Kosovo i Metohiju
Martija Ahtisarija propao jer "nije bio uzet u obzir interes jedne od
strana". Izveštaj Dušice Maticki.






Lavrov je posle razgovora sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom
na konferenciji za novinare rekao da je Ahtisarijev plan propao poput
plana nekadašnjeg generalnog sekretara UN Kofija Anana za rešavanje
kiparskog problema. Lavrov je naglasio da rešenje mora biti
prihvatljivo i za Beograd i za Prištinu i da se nada da će pregovori
biti nastavljeni. "Ja se nadam da će oni koji će nastaviti pregovore i
oni koji će pomagati pregovore uzeti u obzir ove lekcije", poručio je
Lavrov. Na pitanje da li će Rusija uložiti veto na rezoluciju o Kosovu
u Savetu bezbednosti UN, Lavrov je rekao da "za sada nema nacrta
rezolucije" i da će Rusija "odluku o tome doneti kada bude postojao
nacrt rešenja". "Rusija ne odbacuje Ahtisarijev plan, ali mi imamo
svoju inicijativu. Mi smatramo da treba nastaviti pregovore i naći
rešenje koje će biti prihvatljivo za obe strane", rekao je Lavrov.







Sergej Lavrov



Upozorivši da bi nametnuto rešenje
imalo negativne posledice, ruski ministar je naglasio da se Moskva zalaže
za pregovore i ocenio da rešenje kosovskog pitanja treba naći u okviru
međunarodnog prava. Lavrov je rekao da će misija Saveta bezbednosti koja
će iduće nedelje posetiti Beograd i Prištinu omogućiti članicama Saveta
bezbednlosti UN da se uvere u stvarno stanje na Kosovu i kako se ispunjava
rezolucija 1244 "najvećeg organa u međunarodnim odnosima". "Rezolucija
1244 je doneta na osnovu konsenzusa, ali se ne ispunjava", rekao je Lavrov
i dodao da je Savet bezbednosti obavezan da se, pre novih akcija, njegova
prethodna odluka u potpunosti sprovede. "Nadamo se da će Misija Saveta
bezbednosti i ispunjenje rezolucije 1244 pomoći u pronalaženju pravednog i
prihvatljivog rešenja" za Kosovo, rekao je Lavrov.

Koštunica je posle razgovora ocenio da
svaka pretnja - bilo albanskih terorista, bilo međunarodnih zvaničnika -
da bi moglo da dođe do nasilja ako Kosovo ne bude nezavisno, "predstavlja
ucenu". "Žrtve ne mogu biti odgovorne za nasilje počinjeno nad njima",
rekao je Koštunica. Premijer Srbije je izrazio uverenje da će Savet
bezbednosti poštovati svoj osnovni dokument, Povelju UN i principe
teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. "Ne postoji nikakav
razlog da Savet bezbednosti UN učini suprotno od onoga što je učinio 1999.
sa rezolucijom 1244" koja poštuje teritorijalni integrtitet i suverenitet
Srbije, rekao je Koštunica i dodao da je "rezolucija 1244 doneta da bi
bila primenjena, ali se ne primenjuje". On je ponovio da je za Srbiju
nezavisnost Kosova neprihvatljiva već da je prihvatljiva autonomija Kosova
i rešenje unutar Povelje UN.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:48 pm

O POVRATKU RASELJENIH SA KOSOVA I METOHIJE
Rešenje za budući
status Kosova i Metohije najvažnije je državno pitanje u Srbiji.
Eventualno proglašenje nezavisnosti Kosova najviše će
pogoditi Srbe i drugo nealbansko stanovništvo u pokrajini, ali i
interno raseljena lica koja se nadaju povratku na svoja ognjišta.
Priredila Mirjana Otašević.

Uoči
rešavanja statusa pokrajine, problem povratka raseljenih prebačen
je u drugi plan. Iako je pre početka
razgovora izmedju Beograda i Prištine uz posredovanje specijalnog
izaslanika UN Martija Ahtisarija, važilo pravilo da pre razgovora o
statusu treba da budu ispunjeni standardi, medjunarodna zajednica se
poslednjih meseci time ne bavi. Jedan od glavnih preduslova za
razgovor o statusu trebalo je da bude povratak, ali se od 200 hiljada
raseljenih Srba i nealbanaca, na Kosovo i Metohiju vratilo svega oko
16 hiljada ljudi.

U štampanim medijima često
nailazimo na reportaže sa Kosova i Metohije koje govore o teškom
životu Srba u pokrajini. Oni su svesni da je nihova sudbina uslovljena
potezima vlasti u Beogradu, ponašanjem Albanaca i međunarodne
zajednice. Većina
Srba sa Kosova se ipak nada da će ostati
u svojim domovima, a najveći
strah nemaju od proglašenja nezavisnosti ili siromaštva, već
od mogućnosti
da Albanci ponove nasilje od 17. marta 2004., kada su pojedina sela
potpuno etnički
očišćena.
«Ne treba gajiti iluziju da neće
biti nasilja ako se bude odugovlačila
odluka o statusu Kosmeta,» potvrdio je i Marti Ahtisari.

Kada je reč
o povratnicima, ili Srbima koji nisu nikada napuštali svoje domove,
informacije koje stižu od stanovnika Kosmeta uglavnom su drugačije
od onih koje iznosi UNMIK i privremene institucije. Podsećamo
na neke primere iz života Srba na Kosmetu.

U selo Osojane u opštini Istok, koje je prvo i najveće
srpsko povratničko
mesto u kome su Srbi uspešno organizovali svoje lokalne institucije,
vratilo se mnogo mladih ljudi. Beograd je tražio da Osojane dobije
opštinu, ali to u predlogu Martija Ahtisarija nije prihvaćeno.
Najveći
problem u tom mestu je što nema posla, a država Srbija nije u mogućnosti
da ispuni obećanja
o novim radnim mestima.

Srbi sa Kosova i Metohije kažu da uopšte nisu informisani o svojim
pravima i mogućnostima
jer nemaju srpske radio stanice, ne stižu im novine iz Srbije i retko
ih posećuje
neko iz Beograda. Raseljeni koji žive u Srbiji, pak nemaju informacije
šta se dogadja u pokrajini, a najčešće
pitanje koje postavljaju nadležnima je da li njihove kuće
na Kosmetu još postoje i ko u njima živi.

U mestu Klina, za dve godine od povratka 69 Srba, bilo je desetak
bombaških napada u kojima je jedno lice ubijeno. Svi Srbi iz Lipljana
žive u jednom delu grada. Nadali su se da će uz
okolna sela biti nova opština, međutim
ostali su u postojećoj
albanskoj. Srba na Kosovu se nadaju da će se
Beograd pregovorima izboriti za njihov bolji položaj kad je reč
o školstvu, zdravstvu i vezama sa Srbijom. Sela u opštini Kosovo Polje
mesecima su bez struje i od statusa Kosmeta ne očekuju
ništa dobro. Srbi u Orahovcu preživeli su višemesečnu
izolaciju 1999. i od tada žive u jednoj ulici.

Šef Unmik kancelarije za zajednice, povratak i pitanja manjina na
Kosmetu Šahzad Bangaš, nedavno je izjavio da se uspeh povratka ne meri
po broju povratnika, već
po tome koliko se uspelo u povrtaku, uzimajući
u obzir sve izazove, napominjući
da se prethodnih osam godina na Kosmet vratilo oko 16.000 ljudi, od
kojih je gotovo polovina Srba.

Strategija za povratak je uspostavljena potpisivanjem protokola
između Vlada Kosova i
Srbije, ali su rezultati za sada zanemarljivi.
Bangaš ipak smatra da ne postoji mesto na Kosmetu gde do povratka ne
može doći,
međutim,
kako tvrdi ne postoji interesovanje raseljenih.

On kaže da je povratak raseljenih vrlo skup posao, a međunarodna
zajednica je do sada finansirala mnogo projekata povratka. Dosta
kompetencija za upravljanje tim procesom dato je lokalnim vlastima. Bangaš tvrdi da je povratak u gradove
finansijski lakši nego povratak u ruralne sredine, jer tamo već
postoji infrastruktura, tako da je Vlada Kosova veoma zainteresovana
za realizaciju povratka u gradove.

Na poslednjoj sednici Saveta bezbednosti UN čule su se
ideje koje su ohrabrile Srbe sa Kosova, pre svega od premijera Srbije
Vojislava Koštunice i ruskog ambasadora Vitalija Čurkina,
da bi pre bilo kakve odluke o statusu, u pokrajinu trebalo poslati
nezavisnu komisiju Saveta bezbednosti koja bi utvrdila pravu situaciju
o životu nealbanskog stanovništva bez osnovnih ljudskih prava na
život, rad i zaštitu imovine.


05. april 2007.

MIROSLAV LAJČAK:
Nema dovoljno poličke volje za nastavak pregovora o Kosovu




U medjunarodnoj zajednici nema dovoljno političke
volje za nastavak procesa pregovora o rešenju Kosovskog pitanja. ''Mislim
pre svega na odnos snaga ključnih igrača u medjunarodnoj zajednici '',
ocenjuje politički direktor MIP-a Slovačke Miroslav Lajčak u intervjuu
Medjunarodnom Radiju Srbije. Razgovarala Sladjana Pavić.
'Postoji samo jedan plan a to je plan Martija
Ahtisarija iza kojeg stoji podrška međunarodne zajednice. Ja ne vidim
drugi plan. Postoji kritika i komentar na taj plan sa jedne, druge i treće
strane'', kaže Lajčak. On konstatuje da će sednica Saveta bezbednosti biti
komplikovana koliko i pitanje kojem je posvećena, procenjujući ''da nije
nerealno da inicijativa Rusije o upućivanju misije na Kosovo, koja bi
ocenila stanje na terenu, bude prihvaćena''.





Miroslav Lajčak



Neizglasavanje rezolucije o Kosovu u Savetu
bezbednosti UN nije ni u čijem interesu, ocenjuje slovački diplomata. ''Ne
bih da ulazim u spekulacije. Nije u interesu nijedne članice SB da se
stavi veto na rezoluciju, a jeste u interesu svih da se nađe takav dogovor
koji će omogućiti da se rezolucija donese. Jer ključ za regulaciju tog
pitanja je upravo to da se bazira na rezoluciji SB, jer ako nemamo
rezoluciju onda imamo haos a to nije u ničijem interesu'' - kaže Miroslav
Lajčak. Dodajući da diplomatija i jeste traženje kompromisa i da je proces
u SB tek počeo prvom neformalnom sednicom, kao i da teksta rezolucije još
nema i da do rešenja predstoji dugačak put u kome strane mogu da postignu
kompromis.


Upitan da prokomentariše da li bi izglasavanje
nezavisnosti Kosova bilo opasni presedan i ''bomba' u sistemu međunarodnog
prava, Miroslav Lajčak kaže da su ''to samo popularni klišei''. ''Niko
nije od pomoći ako gleda na tu složenu situaciju na crno-beli način.
Kosovo jeste presedan u smislu da je međunarodni protektorat pod upravom
UN, po Rezoluciji 1244. To je privremena rezolucija i ona nalaže da se
traži trajno rešenje'', tvrdi Lajčak, uz objašnjenje da se diskusija i
vodi oko toga kako to trajno rešenje treba da izgleda, da zadovolji u
maksimalno mogućoj meri i jednu i drugu stranu, i da pomogne regionu, i
Srbiji i Kosovu. ''Ne znam da postoji još neki slučaj međunarodnog
protektorata pod upravom UN osim Kosova, i u tom smislu Kosovo jeste
presedan''.


Lajčak negira da se EU po pitanju Kosova povija
pod velikim pristiskom SAD tvrdeći da je Unija jako vidljiv igrač u
čitavom procesu i svesna je svoje odgovornosti, ''što mogu da garantujem
jer sam prisutan u svim kljucnim razgovorima u okviru EU po pitanju
Kosova''. ''Prirodno je da će EU preuzeti vodeću ulogu jer se region
zapadnog Balkana nalazi u Evropi i ima jasno izraženu orjientaciju prema
evropskoj integraciji pa je i logično da EU treba da vodi taj proces i da
ga nadgleda'', zaključuje Lajčak u intervjuu našem radiju.


Lajčak misli da su tumačenja izjava pojedinih
visokih evopskih zvaničnika da EU ucenjuje Srbiju vezujući nastavak
evropskih integracija sa priznavanjem nezavisnosti Kosova, najkraće
rečeno, pojednostavljena. ''Tu nema direktnog odnosa, Kosovsko pitanje je
jedno, a evropske aspiracije Srbije su potpuno druga stvar. Niko ne
ucenjuje Srbiju. Postoji dobra volja i trenutno je pozitivna atmosfera za
Srbiju po pitanju njenih evropskih aspiracija'', kaže za Međunarodni radio
Srbije Miroslav Lajčak, politički direktor MIP Slovačke, podsećajući da
''ta igra ima svoja pravila i uslove i da tu ne postoji prečica''.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:49 pm

OBRAĆANJE PREDSEDNIKA VLADE SRBIJE
VOJISLAVA KOŠTUNICE SAVETU BEZBEDNOSTI UN





Poštovani gospodine
predsedniče, poštovani predstavnici zemalja članica SB, gospođe i
gospodo,

Želim pre svega da izrazim posebno poštovanje prema ovom visokom
telu svetske organizacije. Verujem da je prisutnim uvaženim
predstavnicima država članica Saveta bezbednosti dobro poznata
činjenica da je Srbija stara evropska država. Ona je, pored ostalog,
bila član još Lige naroda, a jedna je od zemalja-osnivača Ujedinjenih
nacija. Sa svojom viševekovnom državnom tradicijom, Srbija je
učestvovala u izgradnji evropske istorije i izgradnji trajnih i
univerzalnih vrednosti sveta u kojem živimo. Tu pre svega mislim na
suštinske vrednosti kao što su vladavina prava i pravda.




Siguran sam da delimo zajedničko uverenje da svaka
država ima neprikosnoveno pravo, zagarantovano Poveljom UN, da za nju važe
opšta načela međunarodnog prava i elementarna pravda. Do danas niko nije
pokušao da ospori osnovni princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog
integriteta međunarodno priznatih država, ili da prekrši princip
nepovredivosti međunarodno priznatih granica. Naglašavam da je to tako
bilo sve do predloga Specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, koji u tom
pogledu predstavlja istorijski presedan.



Srbija je već jasno saopštila da je Specijalni izaslanik Ahtisari -
suprotno načelima međunarodnog prava, suprotno Povelji UN, suprotno
Rezoluciji SB 1244, suprotno Završnom helsinškom aktu, suprotno Ustavu
Republike Srbije i suprotno elementarnoj pravdi - predložio da se otme 15
odsto teritorije Srbije. Njegov predlog predviđa da se jednostrano
prekroje međunarodno priznate granice Srbije i da na njenoj teritoriji
albanska nacionalna manjina, u neposrednom susedstvu postojeće, stvori još
jednu albansku državu. Kada se jedna država i jedan narod suoče sa ovakvim
pokušajem gaženja prava i pravde, tada svaki građanin i cela zemlja
pouzdano znaju i najdublje osećaju da je u samim temeljima ugroženo
njihovo državno i nacionalno dostojanstvo.



Zato Srbija, gospodine predsedniče, odlučno odbacuje Ahtisarijev predlog
kao protivpravan i nelegitiman akt rasparčavanja države Srbije. Nikada i
niko nije Specijalnom izaslaniku mogao dati mandat da prekrši princip
suvereniteta i teritorijalnog integriteta i da promeni državne granice
Srbije. Istina je da je Generalni sekretar UN Martiju Ahtisariju poverio
mandat da bude posrednik u razgovorima za određivanje budućeg statusa
srpske pokrajine Kosovo i Metohija. Kao što je i istina da SB nije, niti
je mogao, dati Ahtisariju mandat da otvori pitanje državnog statusa
Srbije, zato što to ne dozvoljava Povelja UN.



Savet bezbednosti je pravo mesto da se Martiju Ahtisariju postavi pitanje
na čemu on zasniva svoj predlog da se prekrši princip suvereniteta i
teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država i da se Srbiji,
državi članici UN, na taj način otme značajan deo njene teritorije. Pošto
Specijalni izaslanik do sada o tome nije rekao ni jednu jedinu reč,
krajnje je vreme da saznamo pravni osnov ovakvog njegovog predloga.
Naravno, gospođe i gospodo, da svi znamo da, sve dok je na snazi Povelja
UN, za ovakav predlog ne može postojati pravni osnov. Kršenje prava ne
može nikakvim objašnjenjem postati pravo, niti onaj koji raspolaže silom
može pravno nasilje da pretvori u pravo.



Pravo pitanje glasi: zašto Ahtisari nije delovao saglasno mandatu koji je
dobio i zašto nije bio posrednik u vođenju razgovora koji su se morali
kretati u okviru Rezolucije 1244, odnosno Povelje UN? Umesto da bude
posrednik, Ahtisari je odlučio da napravi ultimativni predlog koji nema ni
najmanje dodirne tačke sa stanovištem Beograda i koji je direktno suprotan
svim važećim međunarodnim normama.



Onog trenutka kada se Specijalni izaslanik odlučio da radi suprotno
Povelji UN, pokazalo se da on i nema za cilj da pomogne da dve strane
postignu kompromisno rešenje. Nema sumnje da je Ahtisari svesno stao na
jednu, albansku stranu, i ponudio predlog koji zadovoljava interese samo
albanske strane. Kao dokaz najbolje može da posluži činjenica da je Srbija
ovaj plan bez ostatka odbacila, a albanska strana bezpogovorno prihvatila.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:49 pm


Srbija je, gospodine predsedniče, to hoću posebno da naglasim, od samog
početka veoma strpljivo pokušavala da Specijalnom izaslaniku ukaže da je
za uspeh njegove misije ključno da se pridržava dve osnovne obaveze. Prva
je da se razgovori moraju voditi u okviru Povelje UN, a to znači puno
poštovanje načela nepovredivosti međunarodnih granica i poštovanja
suvereniteta i teritorijalnog integriteta postojećih država. A druga je
obaveze bila da bude posrednik u pronalaženju kompromisnog, obostrano
prihvatljivog rešenja, a nikako zastupnik jedne, u ovom slučaju albanske
strane. Očigledno je da se Ahtisari, i pored našeg stalnog podsećanja, u
potpunosti oglušio o ove dve ključne obaveze. Zato je njegov predlog u
direktnoj suprotnosti sa Poveljom UN, zbog čega Srbija sa punim pravom
insistira da Savet bezbednosti odbaci ovaj predlog kao protivpravan i
nelegitiman.



Upravo zbog nedostatka bilo kakvog pravnog osnova da se Srbiji otme njena
teritorija, sve češće se u poslednje vreme mogu čuti upozorenja da će
albanski separatisti i teroristi, ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost,
pribeći masovnom nasilju. Srbija pita da li SB može da pređe preko
otvorene pretnje nasiljem i, više od toga, da dozvoli da pretnja nasiljem
bude argument za stvaranje nove države na teritoriji već postojeće i
međunarodno priznate države. Srbija je uverena da je autoritet SB
neprikosnoven u odbacivanju svake pretnje i da će se ovo visoko telo
najodlučnije suprotstaviti posezanju za nasiljem kao sredstvom rešavanja
kosovskog pitanja, kao što bi to učinilo u slučaju bilo kojeg sličnog
problema.



Koristim ovu priliku, gospodine predsedniče, da ponovo nedvosmisleno
ukažem svim uvaženim državam članicama SB da je Srbija potpuno opredeljena
da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za pronalaženje
kompromisnog rešenja za južnu srpsku pokrajinu. Od najveće je važnosti da
se uoče svi nedostaci u prethodnom pregovaračkom procesu i da se novi
međunarodni posrednik u potpunosti usredsredi na pronalaženje kompromisnog
rešenja, koje bi nužno moralo biti saglasno fundamentalnom principu
očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.



Srbija je potpuno uverena da je moguće pronaći takvo kompromisno i
istorijski pravično rešenje. Srbi i Albanci vekovima žive zajedno i
vekovima Kosovo i Metohija pripada Srbiji. Srbija ispoljava čvrstu i dobru
volju da albanska nacionalna manjina saglasno Rezoluciji 1244 ostvari
suštinsku autonomiju u pokrajini Kosovo i Metohija. To znači da bi, s
jedne strane, bilo omogućeno Albancima da u Pokrajini sami upravljaju
svojom vlastitom budućnošću i ostvaruju svoje interese, a Srbija bi,
saglasno Povelji UN, zadržala svoj suverenitet i teritorijalni integritet.
Te dve stvari je apsolutno moguće pomiriti. Za Srbiju bi u takvom slučaju
bilo potpuno prihvatljivo da UN nadgledaju sprovođenje i ispunjavanje
suštinske autonomije Kosova i Metohije unutar Srbije.
Nazad na vrh Ići dole
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Pon Jun 11, 2007 3:50 pm


Koliko je ispravan ovaj pristup koji predlaže Srbija najbolje se može
videti ako postavimo pitanje, koja bi se nacionalna manjina danas u svetu
usudila da odbaci ovako definisanu suštinsku autonomiju. Verujem da smo
svesni da će - ako se jednom napravi presedan, i ako se nacionalnim
manjinama jednom da pravo da, razbijajući postojeće države, krše Povelju
UN - to značiti da je svet prešao Rubikon. Nema sumnje da se iz ovakvog
presedana mogu izroditi krajnje opasne posledice po mir u svetu.



Zato stav Srbije glasi da je nužno započeti novi pregovarački proces sa
novim međunarodnim posrednikom, kao i da se moramo usredsrediti na
raspravu o najboljem obliku suštinske autonomije za Pokrajinu. Ponavljam
da su Srbi i Albanci vekovima živeli zajedno i da je nedopustiv zaključak
albanskih separatista da je nemoguć zajednički život. Istinska demokratska
načela i opšteprihvaćeni princip multietničnosti podrazumevaju podelu
odgovornosti za zajednički život. U toj podeli odgovornosti albanska
strana bi preuzela sve nadležnosti iz dogovorene suštinske autonomije.
Širom sveta su pronalažena različita rešenja za ostvarivanje autonomije
nacionalnih manjina i nedopustivo je da, samo u jednom slučaju, samo jedna
manjina dobije ekskluzivno pravo da stvori državu, i da samo za tu manjinu
ne bude dovoljan ni najviši oblik autonomije.



Vreme je da stvari postavimo na pravi i valjan način i da započnemo
neposredne razgovore Beograda i Prištine. Nažalost, do sada, i pored
insistiranja Beograda, do takvih razgovora zapravo nije došlo. Više puta
je ponavljana činjenica da je dosadašnji međunarodni posrednik Marti
Ahtisari, pre nego što je dao svoj predlog, organizovao samo jedan
sastanak na kojem je razgovarano o statusu Pokrajine. Ako se svi slažemo
da je kosovski problem složen, podrazumeva se da se takvo pitanje ne može
razrešiti na jednom jedinom sastanku. Zato je potrebno iskazati čvrsto
opredeljenje da kontinuirani dijalog dve strane do postizanja obostrano
prihvatljivog sporazuma bude jedini način utvrđivanja budućeg uređenja
Pokrajine, i - što je posebno važno - da to bude put koji je obavezujući
za sve strane. Ako jedna strana ne želi dijalogom da dođe do rešenja, već
preti nasiljem, moraju se definisati jasni mehanizmi da se teror
onemogući, odnosno sankcioniše.



Poštovani gospodine predsedniče, Srbija danas konkretno predlaže da osnova
za novi pregovarački proces bude sveobuhvatan razgovor o sprovođenju
važeće Rezolucije 1244. Pravi je trenutak da objektivno sagledamo da li su
i u kojoj meri do sada ostvareni obavezujući uslovi koji su jasno
definisani ovom Rezolucijom. Još konkretnije, Beograd u punoj meri
podržava inicijativu Rusije da SB odredi svoju misiju koja bi posetila
Srbiju i na licu mesta se uverila u dosadašnji stepen ispunjenosti
obaveznih standarda. Na prvom mestu bi misija SB mogla sama da se uveri
koliko se prognanih Srba za ovih osam godina vratilo u Pokrajinu. Dobro je
poznato da je od 1999. godine više od 200.000 Srba prognano iz Pokrajine.
Samo iz glavnog grada Pokrajine Prištine je prognano više od 40. 000 Srba
i danas u Prištini živi svega oko 100 Srba. Šta zapravo znači da u glavni
grad Pokrajine ne mogu da se vrate prognani Srbi? Da oni ne mogu da se
vrate u neke krajnje nepristupačne sredine, možda bi neko i mogao da
pronađe neki logičan razlog. Ali činjenica da prognanici ne mogu da se
vrate zato što nisu bezbedni u glavnom gradu Pokrajine i da oni nisu
bezbedni u drugim velikim gradovima kao što su Peć, Prizren, Uroševac,
Gnjilane najbolje svedoči u kojoj su meri neispunjeni standardi koje je
naložila Rezolucija 1244.



Uoči ove sednice SB teroristi su raketama gađali srpski manastir Dečani
koji potiče iz 14 veka, i koji se nalazi pod zaštitom UNESKO-a. A Dečani
nisu jedini manastir koji se našao na udaru terorista. Za poslednjih
nepunih osam godina teroristi su srušili preko 150 takođe drevnih
manastira i crkava, od kojih mnogi predstavljaju vredno srpsko i evropsko
kulturno nasleđe.



Zbog svega toga naredni korak koji nas očekuje morao bi biti utvrđivanje
stvarnog stanja u sprovođenju Rezolucije 1244, i Srbija je uverena da je
to najbolji način da započnemo novi ciklus razgovora. Posebno naglašavam
da Rezolucija 1244 eksplicitno potvrđuje državni suverenitet i
teritorijalni integritet Srbije na Kosovu i Metohiji i zahteva da se
obezbedi suštinska autonomija za Pokrajinu. To omogućava da ova važeća
Rezolucija SB zauzme centralno mesto u budućim razgovorima o uređenju
Pokrajine.



Srbija i ovom prilikom upozorava da Rezolucija 1244 SB ima obavezujuću
snagu za vlade svih država članica UN. Nijedna država ne sme da prekrši
ovu Rezoluciju i da se jednostrano određuje prema budućem statusu
Pokrajine. Svako jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova predstavljalo
bi najgrublje i naglašavam dvostruko kršenje normi UN. Bile bi prekršene i
Povelja UN i važeća Rezolucija 1244, čime bi svaka država koja se odluči
na takav protivpravni akt direktno pogazila autoritet svetske
organizacije. Podrazumeva se da bi Beograd u potpunosti kao ništavno
odbacio svako priznanje nezavisnosti Pokrajine, jer bi to predstavljalo
direktno mešanje tih država u unutrašnje stvari Srbije. U tom slučaju
Srbija bi insistirala da SB poštujući sopstvenu Rezoluciju 1244 zaštiti i
potvrdi nepovredivost suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije i
njenih međunarodno priznatih granica.



Želim posebno da vas upoznam da je Srbija krajem prošle godine donela novi
Ustav. Mora se uvažiti činjenica da je na referendumu više od polovine
ukupnog broja punoletnih građana iskazalo svoju slobodnu volju, ponovno
utvrđujući kao ustavnu kategoriju da je pokrajina Kosovo i Metohija
neotuđivi deo teritorije Srbije. Pitanje teritorijalne celovitosti Srbije
u potpunoj je nadležnosti suverene volje naroda Srbije, a donošenjem novog
Ustava nedvosmisleno i izričito su potvrđene sadašnje međunarodne državne
granice Srbije.



Podsećam još jednom da je Srbija stara evropska država i da ona ne
dozvoljava da se pravo i pravda gaze otimanjem njene teritorije.
Dostojanstvo moje zemlje i mog naroda neodvojivo su povezani sa Kosovom i
Metohijom na kome je nastala naša država, naša vera, naša kultura i naš
nacionalni i državni identitet. To je pitanje istine, prava i pravde za
Srbiju.



Kao i svaka suverena država Srbija svoju budućnost vidi u svojim
međunarodno priznatim granicama, i svoju budućnost vidi u punoj celini
svoje državne teritorije. Možete biti sasvim sigurni da srpski narod
nikada neće dozvoliti da se njegova država komada, niti bi ikada mogao
priznati postojanje nezavisne države na svojoj teritoriji.



Na samom kraju, gospodine predsedniče, zahvaljujem Vam na prilici da
izložim stavove Srbije, da obavestim SB da je Srbija odbacila Ahtisarijev
predlog, i da zatražim od SB da, uz novog međunarodnog posrednika, pokrene
nove pregovore, koji će ovoga puta važeću Rezoluciju 1244 uzeti za jasan i
čvrst okvir pronalaženja sporazumnog rešenja.



Hvala vam na pažnji.
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ   Danas u 12:12 am

Nazad na vrh Ići dole
 

KOSOVO ZAOŠTRAVANJE PUTIN -BUŠ

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma: Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
BALKAN - CAFFE YU od 00- 24 casa :: Turizam i Gradovi/Tourism and Towns :: VESTI,OBAVEŠTENJA RAZNO/NEWS,OTHER INFORMATIONS -
Free forum | © phpBB | Besplatan Forum međusobnog pomaganja | Kontakt | Signalizirajte zloupotrebu | Posedujte besplatan blog
muzika,filmovi,zabava | muzika,filmovi,zabava